Srpski književni glasnik

1079 СРпски Књижевни ГЛАСНИК.

како су изведена, нису могла урадити без учешћа нашој историји вичнијих људи него што су то могли бити кујунџије у Пећи, Призрену и Приштини, то је ван сваке сумње; а што су се ове фалсификације примале као истина и богато награђивале, то је опет не може бити бољи доказ о крајњој необавештености људи који су позвани били да чувају од повреда наше националне задатке.

У кратко, пред наш рат с Турском имали емо оваку ситуацију: У Србији се патриотизам манифестује не у стварном раду, него у декламацији услед необавештености којом су најбезочније трговали експлоататори патриотизма. Ништа се не чини да се стеку тачна обавештења о ситуацији у Турској, те наши управљачи, руководећи се пролазним интереспма, пуштају да пх струја носи, уместо да они њоме управљају, дајући јој п правац и садржину. — Ван Србије,“ у Маћедонији, народ, остављен самом себи, услед наше помоћи да се · створи Егзархат, у недоумици. Нерад Србијиних управљача доводи их на мисао, да их је Србија напустила, те прилазе, с почетка с устезањем, Егзархији. — У От. Србији се не чини ништа да се српском народу положај побољша, како би нам, у подееном моменту, послужио као одсудан помагач у борби с Турцима. С учешћем народа неколико младих људи успевају отворити овде онде по неку школу, које, слабо подржаване од нас, једва животаре. Бугари, напротив, свуда напредују потиекујући нас.

Рат с Турцима чини одсудан прелом у развоју наших одношаја са сународницима у Турској. И. дотле се елабо што радило из Београда у корист народних нам задатака; од тога доба као да се престаје п мислити о њима. У годинама, 1876—78. сва је наша пажња скренута била на рат, који је, природно, отворпо Турцима очи, те су постали до краја неповерљиви према свему што је носило српско обележје. И оно мало ерпеких школа што се дотле

уд 5

А, И и