Srpski književni glasnik

Поглел HA РАЛ у Ст. СрЂиЈИ И МАЋЕДОНИЈИ. 10735

–

којекако одржавало, одолевајући навали бугарских агената, пропада, јер се тамо не трпи више ништа. што је српско. Ово је неповерење припомогло да се Турци, формирајући после ратова своју политику према Србији и

'српеком племену, прихвате основа који су им сугерирани били са стране, преко представника оне силе чији су ти агенти створили познату Арбанашку Лигу, руковођени у

томе овим двоструким задатком: прво, да помоћу ње омету Црну Гору да не добије што јој је Берлинским Уговором било досуђено, и друго, да се Арбанасима јаве као пријатељи који се о њихову добру старају. Тој је политици, дакле, био задатак: наносити удар српским тежњама где год се могло и унижавати углед Србије у очима њених сународника, излажући их гоњењима, у којима им Србија није могла ништа помоћи; а средство да се тај задатак постигне — Арбанаси, чијим се разузданим тежњама повлађивало с рачуном да се потпуно залобију п употребе против Срба. Порел зулума који су од тога доба постали хронично зло, први крупнији догађај у коме се манифестовала ова турска политика према Српству а коме се код нас у Србији није поклонило било довољно пажње, био је турски војнички Преки Суд, познат под именом „Урфија“, у Приштини. Историја „Урфије“ није само карактеристичан знак турских смерова против Срба и свега што је српско, него и добар доказ о безграничном лакоумљу са којим су се у Србији прихватали и награђивалц људи који су, користећи се нашом необавештеношћу, трговали се патрпотизмом. Ову беду, због које је главом платило преко сто најбољих Срба. из Косовског вилајета, а више стотина годинама трунуло по апсанама, изазвао је, као турски шпијун, неки Цинцарин, по имену Николица, који је био годинама повереник наше владе, а у другом рату с Турцима повереник ђенерала „Бели-Марковића. Настало je било доба гоњења. Кад су чак у Старој Србији људи морали под опште име Словенин и Хришћанин да крију своје национално име Србин, шта је остало било за Словене 28