Srpski književni glasnik

1074 СрРпски Књижевни ГЛАСНИЕ.

у Маћедонији, који су, и поред својих ранијих симпатија за Србију, изазваних налом да ће их она ослободити, ипак у националном погледу неодређени 2

Уз ову Србима непријатељску политику турске, дипломације, врели скренути пажњу и на још један факат од огромнога значаја за развој питања о народним однотајима на Балкану уопште, у Маћедонији посебице. То је Сан-Стефански Уговор, по коме се сва Маћедонија и добар део Старе Србије додељивао новоствореној кне-

жевини Бугарској. И ако се овај уговор није одржао у.

снази, опет је остао његов утисак на Балканске Оловене, а он је био јак и од огромног моралног значаја, који су бугарски агитатори добро уочили и врло вешто екеплоатисали радећи на придобијању присталица за своју народну ствар. Код свих Словена на Балканском Полуострву ухватило је било дубокога корена уверење да се ослобођењу могу надати само од Русије, која је природни заштитник Словенства и у чију се снагу има поверење. То су врло добро знали бугарски агитатори, па су се старали да, уз ово, протуре код маћедонског становништва и уверење да ће га Русија, кад поново поведе рат с Турцима, ослобођена предати Бугарима, као што је то п покушала, закључујући Сан-Стефански Утовор. |

Колебајући се између страха звати се Србином и нада да ће их Русија ослобођене предати Бугарима, а имајући пред собом Егзархију са школом, црквом и општином, које су их чувале од јелинизације и давале колико толико заштите од самовоље турске -— Словени у Маћедонији, код којих је свест о племенској заједници била и иначе јача од свести о заједници народној, природно је што су почели све то више нагињати Бугарима. Руски официри у Бугарској, присаједињење Румелије, наш неуспешан рат с Бугарима као последица политике наслона на Аустрију, према чијим се политичким плановима има инетиктивно неповерење — све је то имало утицаја и на расположење народа у Маћедонији, а да