Srpski književni glasnik

~

:

Поглед НА РАД у Ст. СрБизи и МАЋЕДОНИЈИ. 1075 она постану у најпотпунијој мери повољна по Бугаре, припомотгла су још и ова два факта:

1. што се у Србији у међувремену од 1876—1845 није поклањала готово никаква пажња Маћедонији и Ст. Србији, те је изгледало као да се Србија коначно одрекла свих аепирација на ове крајеве;

2. што се, једновремено с овим нашим нерадом, новоослобођена Бугарска нашла од једном пред огромним у разноврсним задацима, за које се тражило много писемених помагача, те су еви Маћедонци, и иначе познати као врло практични људи, нашли у Бугарској не само добре положаје, него и пуно средстава да се обогате и да обогаћени у њој нађу другу отаџбину, у којој су почели пграти врло активну политичку улогу.

Наша народна ствар у Маћедонији и (Ст. Србији морала је услед свих ових узрока стајати врло траљаво. Кад су се због питања о Брегову, стале назирати опасности које нам прете од стране Бугара, почело се, да би се оне за времена паралисале, нешто помишљати и о нашем раду у Маћедонији, али се није успело прећи на дело. Припитивани су неки људи, држана саветовања о том шта да се ради, али се даље од тога није пошло. Сметао је развој унутрашњих прилика у Србији, које

нису биле ни мало повољне ни за какву спољну акцију.

Опрезнији политичари него што смо ми, Аустријанци су пажљиво пратили шта се ради у Бугарској, па су се, опазивши да се нешто кува у Румелији, плашили да ту није чим год умешана и Русија. Требало је да им ми послужимо, те да преко нас докуче праве намере Русије у Бугарској пи да нас евентуално употребе као средство да се ти планови омету.

На три-четири месеца пред мобилизацију наше војске 1885. године изишао је у „Х. Ет. Ргеззе“ познати допис из Солуна, који је у Бечу справпо От. Ковеп у договору са Сегењијем, начелником Министарства Иностраних Дела. У њему је скренута пажња Србији на њене националне задаће у Маћедонији, а међу редовима је наглашено, да

25"