Srpski književni glasnik

1076 СРпски Књижевни ГЛАСНИК,

бисмо, у случају да што покушамо, могли рачунати на аустриску помоћ. Од тога се дописа датира активнији наш рад на пропаганди, јер су одмах после тога дописа отпочети у Србији митинзи, од којих је најзначајнији био онај Велико-Школске Омладине. На њима се први пут почело говорити јасније и одлучније о нашим аепирацијама на Маћедонију и о нашој државној потреби да п на тој страни не имаднемо тако незгодне суседе какви су се показали Бугари на источној. Непосредно после ових митинга, тадашња је влада похитала са закључењем консуларне конвенције, како би могла отворити консулате и у њих послати људе којима би се поверило старање о народним нам задацима. Разабира се како стоји оно мало школа које успеше преживети страховито време 1876—%5. Отварају се консулати најпре у Скопљу и Битољу, па за тим у Приштини п Солуну. Пок. Карић путује по Турској п резултат је тога путовања његова књига „Цариград, Солун, Св. Гора“, са пуно података о приликама у Турској, о раду и успесима бугарске пропатанде и о стању у којем се налази наш народ у тим крајевима. Мало за тим јавља се и Гопчевића књига „Маћедонија и Ст. Србија“, која је проматила свој прави циљ, алп је бар знатно утицала на расположење лухова у Србији, где се све то јаче буди интересовање за Маћедонију и Ст. Србију.

Уопште изгледа да је духовима у Србији обладала нека неодређена идеја о потреби да се нешто озбиљно отпочне радити, али шта и како, о томе се ништа још поузданога није знало, јер се дотле није ништа предузело било да се познају све прилике, како би се рад ставио, још од почетка, на здраву основу и упутио добрим правцем. ( тога је, у место одређености и јаснога плана, владала забуна, која је карактеристично обележје првих почетака нашега рада у Турској. Мало се који хтео примити да иде у Турску, а они који су, по невољи, отишли тамо, отишли су без икаквих упутстава за рад, без познавања прилика у којима имају да раде и без елемен-

и А ПР IT