Srpski književni glasnik

10892 СРпски Књижевни ГЛАСНИК.

мања, јер је најдоцнија потреба човекова. Човеку су потребније за живот све друге раније ствари — ваздух, вода, биље, него друштво других људи. Човек је најнепотребнија ствар у општем процесу живота, највиши луксуз земљин. Природа, у колико јој је стало до човека; одржава. само органско у човеку, само животињу човека; за све друге евоје потребе, за сав доцнији, виши живот свој, човек мора сам да се стара.

4. Пошто је доцнијем потребно еве раније, то што је нешто раније има све мање потреба, и што је нешто доцније има све више потреба.

Човеку,“ најдоцнијем моменту општег процеса потребне су све раније ствари, и по томе човек има више потреба него свака друга ранија ствар од њега. Човеку су потребни сви елементи, снаге п појави неорганског света; потребни су му топлота и еветлоет, ваздух и вода, биље и животиње. И што је раније доба живота, што је првобитнији, нижи човек, еве мање потреба има; првобитном и античком човеку нису требале многе ствари — штампа, барут, жељезница, електрицитет, телеграф — које требају модерном човеку; што је доцнији, виши човек, све више потреба има. И са прогресом разума човекова. све се више увиђа потреба свих ствари које постоје, које су постојале п које ће постојати.

Тако, што је нешто раније, оно је све више потребно а све мање потреба има; што је нешто доцније, њему је потребан еве већи број и све шири круг ствари, а оно је потребно све мањем броју и све ужем кругу ствари.

5. Пошто је раније потребније, то еве раније има све више вредности и значаја за све доцније.

Као што је прво, почетно стање земљино одредило све потоње стање њено, тако је и за цео потоњи живот човеков његово детињетво од највеће вредности и значаја. У прво доба свога живота човек добива основе свега даљег развитка душе и духа; први утисци на детињу душу и дух имају значаја за цео потоњи живот, они су основ свега даљег развитка душе; клице осећања,

и РА АНИ

пик,