Srpski književni glasnik

678 СРпски КњижеВвНИ ГлАСНИК.

критику, добар и извежбан укус, особине којима се слависти и филолози каткад нису могли поносити. Ви сте, у осталом, и сами видели да за та питања, кад су она дошла на ред, није био потребан Г. Јагић, него је био довољан, и много пречи још, Љ. Недић, вама свима познати литерарни критичар, а мој некадашњи професор и велики пријатељ, којега се ја, нарочито с овога места, с благодарношћу сећам.

Из тога, у осталом, што су на нашим студијама радили и филолози п књижевни критичари; што су, према томе, оне ишле у два правца, с почетка у филолошком а после и у литерарном, у нас су се створила два саевим супротна мишљења о њима, те једни држе да их треба радити само у почетом филолошком, а други само у почетом литерарном правцу. И баш зато што та два мишљења о нашем предмету круже; што MH једно и друго имају својих присталица, и што се, напослетку, оба везују за главнија питања наше науке, за питања о циљу њеном, предмету, методу, ја сам и узео да, па овом свом првом часу, на прагу и улазу наше науке, говорим с вама о проучавању српске књижевности уопште, о правцима п предмету тога проучавања, о улози филолошке, литерарне и других критика у њему.

Пођимо, тога ради, од она два напред казана мишљења; погледајмо колико су тачна, п оценимо колико су правци које она заступају, допринели проучавању нашега предмета.

Почнимо, најпре, с правцем филолошким.'

1 По себи се разуме да ми овде говоримо само о филолош· ком правцу у проучавању српске књ жевности, не у проучавању српског језика, и да, према томе, и оно поменуто мишљење по којем је тај гравац за препоруку, узимамо само у колико оно тај правац препоручује за изучавање књижевних дела као таквих 4 не језика у њима. Јер је наша наука, као што јој и само име казује, наука о књижевности а не наука о језику. И ако је књижевност тесно везана за језик, ипак наша наука има да изучава књижевна дела само с књижевне стране њихове. То је јасно, и то тако јасно да о томе немамо никакве даље дискусије да водимо,