Srpski književni glasnik

и

О ПРОУЧАВАЊУ Српске КњижеВвноОсти УОПШТЕ. 679

Свакоме је познато колико је тај правац допринео да се извесне области наше књижевности савесно и пажљиво проуче. Свакоме је познато, и ми нарочито на овом месту имамо да то се пуним поштовањем истакнемо, да су учени слависти, туђи и наши филолози, држећи толико година нашу науку у својим рукама, знатно допринели њеном општем развитку, и специално разрадили оне пај-

тије њене које говоре о старијим периодима наше књи-

жевности. Имајући поглавите пажње за развитак нашега језика, они су мбне његова развитка пратили нарочито по старим споменицима наше културе, и тиме обратили пажњу на ове, пажњу која би се с друге стране тешко пробудила. И баш зато што су то чинили; зато што су пажљиво, ступањ по ступањ, пратили појаве језика који се увек у сићушним траговима и знацима манифестују; и зато што су то чинили баш по делима која спадају у нашу књижевност, они су могли да и та дела испитају, да у њима обрате пажњу п на ствари чисто литерарног интереса. Али ако су заслуге филолога за проучавање наше књижевности велике, ако је правац њихов имао много врлина и показао се у многоме користан, то не значи да он није имао мана, и да није и некорпених последица за собом оставио. Под његовим утицајем понајвише, одомаћио се у нашим књижевним студијама један специалан филолошки дух, једна нарочита пажња за 0с0бине језика и све што је с њим у вези, један засебан начин да се у књижевним делима гледа поглавито њихова тако рећи спољна страна а мање њихова унутрашња вредност, један метод хладног испитивања, без јачег осећања. за литерарне лепоте, без већег разумевања литерарних појава, — етвари које се у студијама других књижевности, нпр. француске, неће лако наћи. Тај дух, од чијег утицаја нису слободне ни наше студије о дубровачкој књижевности, ни оне о старој, осећа се нарочито у студијама о новој књижевности. Он је доста допринео да ми данае, у већем броју списа о нашим новијим

· песницима и књижевницима, не налазимо њихову праву