Srpski književni glasnik

1950 Српски Књижевни ГЛАСНИК.

ужпвао читаве вечности гледајући је7 А п она ме је познавала врло добро да не On знала да ја пе волим понављања. Запста, рече Марија, ви сте ћошште xh?! bonuc fortune... Алп реците ми да ли је била госпођица Лоране мрамориа статуа пили слика, покојница или сан“7 Можда све то заједно, одговори Максимилијан врло озбиљно.

Могла. сам мислити, драги пријатељу, да је та љубавница морала бити од врло сумњивог меса. А кад ћете · мп пречати ту историју 7

Сутра. Дугачка је, а ја сам данас уморан. Долазим из опере па имам сувише музике у упшма.

Ви идете често у оперу, п ја мислим, Максе, да ви тамо идете више ради тога да видпте него да чујете.

Не варате се, Марија, ја запста пдем у оперу да посматрам лица лепих Талијанака. Наравно, оне су још п изван позоришта доста лепе, п псторпчар би по ипдеалности њихових нирта врло лако могао доказати утпцај творних уметности на тело талијанског парода. Прпрода је овде уметницима одузела капитал који им је некад позајмила, п, гле! он се умножио на најдивнији начип. Природа која је некада уметницима. пружала моделе, она копира данас са своје стране њихова ремек дела, која су на тај начин постала. Смисао за лепоту прожмао је цео народ, и, као што је некада утицало месо на дух, тако сада утиче дух на мево. И није бесплодна побожност пред оним лепим мадонама, умпљатим олтарским мадонама. које се урежу у душу вереника, док невеста неког лепог свеца носи у ватреном срцу. Таквим пзбор-· ним сродством постао. је овде један људски сој, лепши него дивно земљиште на коме се развија, п него сунчано небо које га обасјава као златан оквир. Буди ме не пнтересују никада много ако нису или насликани или п13вајани, m вама, Марија, остављам свако могуће одушевљење за оне лепе, окретне Талијане којп имају тако дивље црне залпске, п тако смеле, поносите носеве, и