Srpski književni glasnik

ФлоРентинскЕ Ноћи. 1251

тако благе разборпте очи. Кажу да су Ломбарђани најлепши људи. Нисам никада чпипо пепитивања у том погледу, само сам о Ломбарђанкама озбиљно размишљао, и, оне су, то сам добро запазио, запета тако лепе као што њихова слава казује. Али још и у Средњем Веку морале су бити прилично лепе. Јер кажу о Францу 1! да је причање о лепоти миланских жена био један, тајан повод којп га је склонио на талијански поход; витешки краљ бпо је зацело радознао да ли су његове душевне рођаке, својта његовог крепог кума, заиста тако лепе као што је чуо да их уздижу... Бедник! У Павији је врло скупо платно ту радозналост !

Али како су тек лепе оне, те Талијанке, кад музика обасја њихова лица. Велим: обасја, јер утпцај музике који опажам у опери на лицима лепих жена, са свим је сличан оним ефектима светлости и сенке којп нас задивљавају кад у мраку, уз луч, посматрамо статуе. Те мраморне слике откривају нам тада са страховитом петпном њихов дух и њихове грозне неме тајне. Па пети начин сазнајемо и цео живот лепих Талијанака кад их видимо у опери ; наизменичне мелодије буде тада у њиховој души читав низ осећаја, успомена, жеља, п љутња, које се све у тренутку изражавају у покрету њихових црта, у њиховом руменилу, у њиховом бледилу, п, чак, п у њиховим очима. Ко уме да чита може тада на њиховим лепим лпцима читати врло многе слатке п интересантне ствари: приче које су тако чудновате као новеле од Бокачја; 0сећаје који су тако нежни као сонети Петрарке; ћуди које су тако смеле као отавериме Дриоста; а често и страшно неверство и узвишену злобу која је тако поетична као пакао великога Дантеа. Бредно је због тога помучити се п погледати горе у ложе. Само кад људи не би, међу тим, своје одушевљење пеказивали се толиком страшном лармом! Тај одвећ бесан немир у талијанском позоришту каткад ми је досадан. Али музика је душа тих људи, њихов живот, њихова национална ствар. У другим земљама зацело пма музичара који су једнаки највећим

au"