Srpski književni glasnik

И а ти ak "0

Чудновата Повест ПетРА ШЛЕМИЛА, 97

се десио! Затим сам п ту нужност научио ценити као мудру вољу божју, која провејава кроз целокупна велика кола, у којима смо ми само точкови који суделују, терају или бивају теранп,; што треба да буде, то мора да се догоди, што је требало да буде догодило се, и то не сасвим без воље божје, коју сам најзад још научио поштовати у својој судбини и у судбини онпх које је моја поред мене поетигла.

Не знам да ли то да припишем запетости моје душе под притиском толиких силних осећаја: да ли исцрпености мојих физичких спла ослабљених последњих дана оскудицом на коју нисам навикао, да ли, најзад, оној убиственој узнемирености коју је близина тога спвог чудо-

вишта унела у целу моју природу; доста то, да кад сам

требао потписати, епопаде ме дубока несвест и дуго време лежах као у наручју смрти.

Бат и пеовка били су први звуци који су ми допрли.ло ушију када се освестих; отворих очи, било је мрачно, мој мреки пратилац био је ту код мене, п корео ме. „Ви сте права баба! Приберите се п извршите брзо што сте се решили; или сте се предомислпли, те вам је

милије да селинитег7“

Ја се с муком подигох са земље, где сам лежао, п гледах немо око себе. Било је позно вече, из јасно осветљене шумареве куће одјекивала је свечана музика, поједине групе ходаху по стазама у башти. Двојица се приближише у разговору п седоше на клуцу где сам ја пре седео. Разговараху се о вези која је данас извршена између богатога господина Раскала п кћери домаћинове. — Дакле, то је свршено.

Ја руком збацих с главе невидљиву капу непознатога човека који ми ипчезну на мах, и пожурих се, утонувши у најдубљу ноћ џбунова, путем преко хладњака грофа Петра, према изласку од баште. Али ме је мој зли дух невидљиво пратпо, с оштрим речима. „То је дакле хвала за труд који сам уложио негујући господина, који има слабе живце, цео драги дан. И ја треба

7