Srpski književni glasnik

З e и

98 ОРпски Књижевни Гласник. S ла представљам будалу. Добро, господине јогуницо, бе жите само од мене, ми смо ипак нераздвојни. Ви имате моје злато, а ја вашу сенку; то нам обојици неће дати мира. Јесте ли пкада чули да је сенка оставила свога господара Ваша сенка иде за вама докле јој се опет не смплујете п мени је не скинете с врата. Оно што сте пропустили учинити из добре воље, мораћете, само сувише доцкан, накнадити из досаде и дуга времена; човек не може умаћи од своје судбине.“ У том тону је говорио непрекидно, бежах узалуд, он не попушташе, и увек уз мене, говораше с поругом о злату m сенци. Нисам. могао доћи до једне своје мисли.

Кроз пусте улице упутих се својој кући. Када се пред њом нађох, не могох је познати; иза разбијених прозора није горела светлост. Врата су била затворена, иза њих се није кретала чељад. Он се гласно наемеја поред мене: „Да, да, тако је то! Али вашега Бендела ћете јамачно наћи код куће, тај је недавно био тако брижљиво послат уморан кући, · да је вероватно од онда чува.“ Он се смејаше опет. „Тај ће имати да прича! Хајле, за данас лаку ноћ, до скора виђења!“

Ја сам неколико пута звонпо, указа се светлост; Бендел упита изнутра ко је звонио. Када добри човек познаде мој глас, једва је могао обуздати своју радост; врата се нагло отворише пи ми лежасмо плачући један другом у наручју. Био се јако пзменио, ослабио је и остарпо; а мени је коса сасвим оседела.

Он ме кроз пусте собе одведе у једну унутрашњу собу која је остала поштеђена; он донесе јела п пића, еедосмо, и он удари опет у плач. Причао ми је да је опомадне онога сиво одевенога сувог човека којега је | нашао с мојом сенком, тако дуго п тако далеко тукао лок није сам пзгубио мој траг ,п од умора пао; да се после тога, пошто ме није могао наћи, вратио кући, куда је наскоро за тим еветина, подбуњена Раскалом, навалила, разбила прозоре п задовољила своју страет за рушењем. Тако су поступили са својим добротвором. Моја