Srpski književni glasnik

110 : СРпоки Књижевни ГЛАСНИК.

дела која се на изложби налазе; а дела ће се откупитп новцем који се буде добио од продаје срећака, па ма колика. сума то била. Најпосле помишљало се п на моралне награде уметника, те су биле пројектоване награле у облику златних, сребрних п бронзаних медаља.

Позив разаслан, али ни с које стране никаквог одговора ни после две три недеље. Прве сумње, прве тешкоће, први непријатни тренуци!

Одмах затим крену се на пут једно омладинеко изасланство, те да у Загребу, .Бубљани п Софији лично испита узроке застоју.

У Загребу бејаше тешкоћа у томе, што тамошњи приређивачи и уметници не имађаху довољно поверења у ђачку омладину, јер се мишљаше да она неће имати ни довољно потребног искуства, ни довољно снаге и срестава за извршење таквог једног великог посла, а поврх свега тога њима је ђачка омладина са свим „својим“ била и сувише слаба гаранција за савесно поступање и чување таквих драгоцености какве су IIOJCдина уметничка дела која су се имала послати на изложбу. С тога је из Загреба стигла порука, да проглас пи позив уметнацима потпишу и чланови одбора које је омладина изабрала а који нису ђаци. Најпосле, Загрепчани су предложили да се наградне медаље преобрате у бронзану „споменицу“, коју ће имати добити сви есуделовачи на припремању и стварању изложбе.

У Љубљани је трајало првашње одушевљење, али су тешкоће биле у томе што су уметници старијег кола негодовали према уметничкој омладини, која је имала да изврши све послове око прибирања и одашиљања. уметничких дела на изложбу.

Софија нити је шта замерала, нити шта предлагала. Тамо је остало на лепом пријему п обећању ла ће и бу'арски уметници изложити.

Одмах за овим сазвата је једна седница евих чланова. одбора заједно са београдским уметницима који још у Београду беху. Већина чланова одбора беше се