Srpski književni glasnik

ЈУГОСЛОВЕНСКА УМЕТНИЧКА. Изложба. 111

већ разишла, а они који још у Београду бејаху, одлучише да се усвоје жеље Загрепчана, а нарочито оне да проглас потпишу и остали чланови одбора п да се у тај одбор узму још два уметника. Од отпутовалих чланова тражено је одобрење потписа телеграмима, а од неких не могаемо ни тим начином то одсбрење добити.

И по други пут штампа се позив п разашиље се; али овога пута један члан одбора, који је на 'седници био п свој пристанак дао, даје изјаву у једном овдашњем листу, и тврдп да он није пристао на потипе п да он није члан одбора. У пехар напитка кану још једна кап горчине, која је у толико горча била, јер је долазила с оне стране са којом је Омладпна мислила да може

еаевим поуздано рачунати. Одговор од стране одбора

на ову изјаву п одрицање потписа био је избор два нова

члана, којп ће п по својем друштвеном положају п по

осталим својим особинама моћи накнадити онај морални тубитак који је изложбено предузеће требало да претрпи.

Одмах после разашпљања. позпва, а чим су дефинитивно билп утврђени локални одбори у Загребу, Љубљани п Софији, разаслат им је и план другог спрата зграде Велике Школе ес молбом у исто доба да себи пзаберу од стране централног одбора групе простора за излагање уметничких дела. И тај је посао брзо евршен, и усвојен је распоред какав се и на изложби може видети, т.ј. Срби и Бугари заузели су централне просторе зграде, а Хрвати пи Словенци побочне просторе, тако да су до Срба били Хрвати а до Бугара Словенци.

Међутим, у колико је рад даље напредовао у толико су расле п тешкоће, које су претпле да цело предузеће, у пола успело, онемогуће.

Ствар се најпре тицала тога да ли ће аутономна Академска Управа Велике Школе одобрити употребу зграде или не. Поднета молба одбачена је са правдањем да су правничке собе потребне за полагање пепита у септембру, као пи тпме, што су техничке собе потребне ђацима за рад. Најпосле министровим посредо-