Srpski književni glasnik

119 СРПСКИ Књижевни ГЛАСНИК,

вањем допуштена је употреба зграде, али ес тим да се о свима појединостима. мора. поново преговарати са акалемском управом, и о евему тражити накнадно одобрење. Каквих је поступности у савлађивању ових тешкоћа морало бити, може се видети и по овој околности: кад су столареки радници ушли у зграду Вел. Школе да отпочну рад, још се морало тражити министрово посредовање и за изношење две пећи из сале, које су се ап-

А и вије а а,

солутно морале уклонити.

Није се боље прошло ни са израдом срећака и 42 илаката. У Државној Штампнарији наилазило се такође ко на околности које су чиниле огромне сметње. за

Велика је бојазан за остварење изложбе настала i

оног дана када је влада решпла да се крунисање п државне свечаности са 6, 7 и 8 августа преместе на 7, 8 и 9 септембар. Пре овога владиног решења било је утврђено отварање изложбе за 5 септембар, како би се што више времена имало за спремање изложбе, пошто је рок и иначе кратак био. Великошколска Омладина, ематрајући и стварање југословенске уметничке изложбе као своје дело, унела је и отварање изложбе у програм рада југословенског омладинског конгреса. Почетак месеца септембра морао се изабрати још и с других разлога, те је све говорило за то да се изложба отвори 5 септембра. Изложбени одбор тек у неколико, и то са зебњом, могао се радовати премештању државних свечаности у време трајања изложбе, пошто се могло рачунати са већим бројем посетилаца; али, и учествовање на конгресу и на изложби било је од стране Бугара условљено тиме да они пристају суделовати у проелави стогодишњице српског устанка али не и у величању крунисања српског краља.

Као што се из овога види, главни задатак био је измирење разноликих захтева западне и источне браће. Први су за рад и успех тражили или бар циљали на ини- | цијативу и рад наших званичних кругова; а други су баш такав рад осуђивали и желели прел собом видети +:

АДА ho КЕ баве урин

' iZ zr si

» 4 4 NA

Х АЕ e