Srpski književni glasnik

Конгрес ЛЕКАРА И ПРИРОДЊАКА. 123

треба да буде искрено и на здравој основи мудрих концесија пи братског заборава.

Тој идеји конгрес је послужио искрено и евима сплама. Није било ни једне речи, ни једног геста који пије тежио к њој. И зато, и порел епромаштине у научном погледу, конгрес је имао нешто достојанствено и велико. Сваки је осећао да ради на великом послу који има да заснује будућност.

ДР ДВЕ.

ОМЛАДИНСКИ КОНГРЕСИ.

Изгледа да, од шездесетих и седамдесетих година до данас, никада омладински рад није био живљи и није показао таквих стварних резултата. Свакако, прилике су ишле џа руку, ранија поколења припремила су земљиште, преображај у духовима био је извршен, али младеж која је данас на ђачким, клупама има да забележи два своја значајна успеха: прву изложбу југословенских уметника и први коггрес академске омладине југословенских земаља, две ствари на које пре десет година једва су и најемелији помишљали. Наши млади су дали несумњив, опипљив доказ лењим „разочараним“, којих је толико у нас, да се може и даје радити.

Када су пре тридесет година два далековида млада човека, један Бугарин, .Бубен Каравелов, и један Србин, Светозар Марковић, изнели плодну идеју заједничкога рада малих балканских народа и развијали велику замисао балканске конфедерације, позитивни људи су предусрели са подемехом њихове младићеке утгоније пи фантазије. Не давно, још пре осам година, када је једна мањина на београдској Великој Школи, прихватила те исте рационалне мисли, млади старци и професионалне