Srpski književni glasnik

194 Српски Књижевни ГлАСНИК. патриоте анатемисали су то као „издају заветне мисли“, и као „отровни космополитизам.“

Особина. је великих истина да за њих нема препона, да оне лагано и стално освајају, противу целога света п у пркос свакоме, оне се упијају у духове, прожимају савести, док једнога дана не освоје чак и оне који су им били најпротивнији, од Савла начине Павла, постану обичне, просте, опште. Тако је и идеја балканскога. савеза захватила не само омладину и интелигентне слојеве наше, она се прелила и у јавно мњење, прешла чак у схватања влада, постала једна жива сила коју ништа више не може зауставити. За цео паметан свет у нашим крајевима, сем реакционарне штампе која на своје нечисте задње мисли баца вео некога чисетуначког и непомирљивог национализма, сем професионалних „патриота“ који у компанијама. екеплоатишу патриотизам, сем неколико безазлених фантаста којима је тешко да се отргну снова који су љуљушкали њихову младост, цео мислени свет дошао је до закључка да за наше мале народе има

свега два пута: „бити или не бити“, сложити се, сједи-.

нити се па живети и развијати се, или остати растрзан суровим, убилачким међусобним борбама, проводити дане у овој номиналној независности, и очекивати дан када ће се постати или руска губернија или аустријска провинција. За нас, овакве какви смо, има само један не само најбољи но једино могући пут: јединство. Старп Херодот, говорећи о балканским народима, рекао је ове пророчке речи: „Кад би се тај народ управљао једном вољом, и кад би задахнут био слогом, постао би непобедан, и како ја мислим, могао би бити најсилнији међу народима.“ То је једини начин не само да напредујемо но и да опетанемо : сем ако се не очекује какав особити политички катаклизам, како чудо, српскога, бугарског или хрватскога Бога, кога романтични песници тако одавно призивају.

! Павод Г. Јопапа Ђаје, у његовој књижици ; Савез Орбије и Буџарске, стр. 4.

; + 3 У wi 2 Д

To e?

и, =