Srpski književni glasnik

Омладински Конгреси. 195

Идеја која је славила своју победу приликом последњих конгреса омладинских била је пдеја свакодневне трезвености и политичкога реализма. Несрећа је нас малих народа била што нас је ХЈХ век затекао у ропству, у невољи и беди, што нам је садашњост била црна, п што нисмо имали снаге да погледамо у напред, но смо остали хипнотисани успоменама из прошлости. Да се“ пробуди национално осећање, свест п понос; да се она аморфна маса подигне на ступањ народа, обратило се прошлости, старој слави, победама средњевековних владара. Прву реч су имали псторици и филолози, историјеке успомене узете су за идеал будућности, језичне зачкољице пмале су да стварају националну особеност, ударило се путем историзма и нацпоналнога романтизма. На тај начин дошло се до бесмислице: да се вера у живот тражи у гробовима, пи да прошлост указује путе садашњости и будућности.

Није се народу говорило: као и сви други, зато што живиш, зато што си човек и свесно створење, и ти имаш права као п сви остали, да опстанеш, да се развијаш да што боље живиш, као равноправни члан људске заједнице, да пдеш до пуног развића п до пуне слободе. У место речи иницијативе и вере у живот, позвала се у помоћ епиграфика и хералдика, ередњевековно витештво п прашљиви нергаменти, васкрсао се п Душан, и Спмеун, и Звонимир, пустиле су се опасне идеје да се тип дани дају п требају повратити, и народи који ништа нису пмали, који су требали да извојују осповна човечанска u политичка права, битно право на опстанак, опијали су се лудим империјализмом, манијом за величином, у свим тим оргијама угрејане маште романтичарске.

Црна садашњост, п страх од још црње будућности растерали су те фантоме прошлости, и, неизбежно, дошло је растрежњавање. Политичка независност наших малих држава је стављена под питање, п у сред назадних, освајачких великих држава на европском Истоку, ми не знамо шта нам носп дан а шта ноћ. Док су ерпеки и хрватски