Srpski književni glasnik

196 Српски Књижевни Гласник, филолози расправљали паметно питање ко је коме украо језик, дотле су п ерпски и хрватски сељаци у Лици, Славонији, Срему губили комад по комад земље, шпли у

просјаке. или у америчке прерије, да тамо шире елаву Душана и Звонимира. И док су бугареки и српски иаучењаци на дугачко и широко, расправљали питања O историјским правима на Маћедонију, о значају гласа А u 5 y маћедонским дпалектима, дотле се словенски народ у тим крајевима систематски петребљивао, у толикој мери ла није далеко дан када се на трагичном Косову Пољу неће више српски говорити, а аустријских официри ено

у самом Скопљу!

Пре идеолога. пре омладине. пре државника, прост свет који на живот гледа трезвено, својим очима, а не кроз књиге, здрави разум народни, увидео је колико бесмислености има у свим тим националним прогоњењима и верским борбама. П ако се систематски сејала мржња између Срба и Бугара. и ако је био онај злочиначки рат од 1885, варод српски и бугарски не мрзи се. Приликом устанка у Маћедонији, преко свију наредаба и упутстава, п српски п бугарски устаници нашли су се заједно у борби за слободу своје земље. Има већ петнаест година, како српеки п хрватски радници свуда на страни, и у Бечу, Грацу, Берлину, Минхену, Паризу и Лондону, образују заједничка друштва, честита „југословенска радничка друштва“, где се нове и шире идеје „југословенске“ вршиле пре но што су и продрле у ширу јавност.

Конгрес српске омладине дао је доказа да наш најмлађи нараштај има озбиљно схватање живота, да има осећање социјалне дужности, да је уверен да пасивним народима. нема места у историји. Постављен је основ јелне велике организације омладинске, и то је било важно, али је још важније од речи прећи ка делу, отрести се оне кобне словенске неспособности за дуг и петрајан рад.

Конгрес југословенске омладине, где су и Бугари, и Словенци, и Хрвати, и Срби из евију крајева били тако обилно заступљени, један је од најважнијих појава

ИЕ *, а јен зе

је

i мр APA JA

* |",

а пи

к з 4