Srpski književni glasnik

ОмлАДИНСКИ KHogHrPECM.

Ања — Ae o ко ти о _____ —

197 који су се последњих година десили у нашим крајевима. Не треба се варати: злу није -стато на пут, и лако је могућно да и млади продуже грешке отаца. Није лако отрести се преко ноћ заблуда које су старији нараштаји завештавали млађима, уништити одједном оно што су годинама школа п књига стварали, попунити јазове које су векови дубили. Чврсто уверење, петрајан рад, и поглед вазда уперен ка будућности имају да лече од рана које је ружна прошлост задавала.

А да има још много да се ради, доказ је сам конгрес. Било је ту п старомодне фразеологије и безазлене сентименталности, п сувише се потрзао топографски патрпотизам са Авалом, Велебитом, Балканом, 'Триглавом по Ловћеном. У појединим тренуцима изгледало је као да хоће да се васкрсава још један фантом из прошлоети: Илпретво; с времена на време чули су се акценти неког мутног панславизма, п за то је добро учињено што је конгрес послао симпатичне поздраве грчкој и румунској омладинп. Г. Стјепан Радић, који је један од најраднијих људи у нашим крајевима, грмео је против лажне немечке културе п величао покровитељку Русију, и мало је требало па да чујемо и баналне рефрене московских славенофила п београдских реакционара о „Труломе Западу“. Г. Радић зна много ствари, али заборавља да је Запад извор светлости и жижа живота на земљи; да за нове народе има два пута, "ли примити западну културу, као Јапанци, п живети, пли јој стати на еупрот, и битп прегажен, као амерички Црвенокошци или аустралијеки Црнци; да је словенска култура празна реч, да немачку културу, културу Гетеа, Хегела и Вирхофа, не треба мешати са културом полу-феудалне и клерикалне Аустрије; п најзад, да ни мало није привлачна перепектива губљења словенскпх река у руском мору, и ако се већ бори то није да се мења јарам, но да се задобије пуна слобода човечанска, у дефинитивној победи Демократије.

Учинив те резерве, ови омладински конгреси су појаве којима се може свесрдно зарадовати. Још има пуно