Srpski književni glasnik

КонФеРЕНЦИЈА · КЊИЖЕВНИКА и УМЕТНИКА. 199 ствари. Начинити изложбу значи дати прилике евима пријатељима. уметности да виде све што су југословенски уметници створили; овога пута то је било у Београду, после ће бити у Софији, Загребу, .Бубљани. То значи и нешто више, значи наиме створити уметницима боље прилике да до награде дођу, отворити већу прођу њиховим радовима. Заједничка акција међу уметницима, дакле, не само што је ствар могућна и релативно лака, него је толико корисна по уметност и уметнике да је сами уметници морају тражити и желети. Да ли је тај псти случај и код књижевника Наравно да није. Књижевна дела не само што не могу никад имати тако општу прођу по целом југословенском свету као уметничка, него уопште не могу имати тако широку публику као ова, не могу бити приступачна, због разлике у језику која је основна препрека заједници.

Па какве књижевне заједнице онда може бити, у којем се облику, она може јављати 2

Може н. пр. у овом облику којп је утврдила конференција. Она је, наиме. одлучила да се изда један алманах. једна књижевно-уметничка споменица, један албум у којем би биле репродукције уметничких дела с изложбе п књижевни прилози најбољих писаца из све четири народности југословенске; тај алманах већ би представљао извесну позитивну заједницу не само уметника него и књижевника југословенских. Али то није све у чем се ова заједница може манифестовати; има и манифестација у већем стилу. Г. Ђалски је предложио издавање једног великог југословенског часописа на којем би сви добри југословенски писци, сваки на свом језику, радили, и то (увек је добро књижевницима држати се уметника) заједно е уметницима; и тај предлог казује један нов а врло леп и импозантан начин књижевне заједнице. Само, издавање таквог једног југословенског илустрованог „Космополиса“ једва би се могло остварити. Новчане тешкоће за такво огромно, скупоцено предузеће биле би скоро несавладљиве, а и посебни књижевни ин-

9