Srpski književni glasnik

150 Crnckm KmommsBHu PIACHME.

тереси појединих југословенских народа, нарочито Срба, Бугара и Словенаца, који моментално имају своје добре п модерне часописе, опирали би се томе. У осталом, и ван овог начина с уређивањем часописа, има још начина да се оствари књижевна заједница, и то простијих, позитивнијих, мање платонских. Поједини наши књижевни листови већ дуже времена доносе епецпалне књижевне прилоге понеких југословенских писаца, понајвише хрватсеких и словеначких: у томе је такође указан један начин књижевне заједнице југословенске. Нека хрватски, словеначки и бугарски писци пишу по нашим листовима а наши по бугарским, словеначким и хрватским ; нека то узајамно писање буде организовано, упућено тако да води све бољем п приснијем међусобном познавању модерне југословенске књижевне активности, нарочито онога што је најбоље у њој; нека се у том циљу нарочито одабирају теме (односно, родови) и писци — па је књижевна заједница стављена на чврету подлогу, створена, остварена, бар у колико се односи на узајамно књижевно упознавање, које је, у осталом, прва ствар што се пма постигнути. При тој узајамној сарадњи на часописима, могло би се још на. једну ствар пазити, могле би се н. пр. бирати извесне теме које пмају зајелнички интерес за југословенске народе. за два, три међу њима: то би, у осталом, био нов облик књижевне заједнице. Нека српски писци израде есеј (да узмем пример који се чешће помињао ових дана) о .Љубену Каравелову и његовом књижевном раду у Србији, па су учинили услуге Бугарима, помогли литерарно испитивање за које ce Byгари у првом реду интересују a које је овима тешко учинити. У таквом случају. узајамна сарадња југословенских писаца по часописима не би имала за циљ само међусобно упознавање него п међусобно помагање. Има још облика у којима би се заједница могла јављати, и'од сваке врете. Може се уопште међу југословенским народима развити јаче узајамно интересовање у области књижевности. Можемо се ми нпр. у Србији више навићи

ИЕ КЊ дин А _“