Srpski književni glasnik

КонФЕРЕНЦИЈА · КЊИЖЕВНИКА и УМЕТНИКА. 131

на бугарски и словеначки језик, пажљиво пратити прве манифестације модерног правца код евих југословенских народности, систематично читати њихове часописе, учинити да најбољи и најизразнији часописи њихови п књиге долазе к нама у довољној мери, створити боље прилике за растурање њихових дела у нас, итд то пето могу учинити Бугари, Хрвати и Словенци према нашој и другим југословенским књижевностима. Свакојаких би се још облика заједнице могло наћи, и један конгрес југословенских књижевника. који је Г. А. Протич предлагао нашао би их зацело пуно. Па mw сам тај конгрес, KOJI можда није тешко ни остварити, био би један облик те заједнице, п један од највећих у осталом. Ко знаг на њему би се могла створити можда MH једна јача акција за побољшавање посебних књижевности југословенских. Ево на шта овим мислим. У разговору са бугарским књижевницима. опазио сам да књижевни живот у Бугара има јаке сличности с нашим, да и Бугари имају у главном такве исте књижевне прилике као п ми, да имају исте врсте рђавих књижевника као и ми, да, следствено, пријатељи књижевности, они који озбиљно желе да се књижевност образује према узорима еветске књижевности, п код њих пету муку муче коју п код нас; такве су појаве (ако је генералисање дозвољено) и у Хрвата и Словенаца, у свих Југословена дакле, више мање. Кад ствари тако стоје, зар за те пријатеље књижевности не би било добро заједничку акцију учинити, на исти начин се опирати злу које штети књижевности, утврдити заједничке рринципе п захтеве за правилно развијање књижевног живота, створити заједничке норме за критику која упућује добре а отклања рђаве, дати тиме више ауторитета п више тежине корисним напорима у посебним књижевностима 2... 8

Могу нам скептичарп пребацити да смо, у овим комбинацијама за заједничку акцију југословенских књижевника, можда мало понесени оптимизмом ових лепих југословенеких дана, али нам не могу пребацити да оне

де