Srpski književni glasnik

19 СРпски Књижевни ГЛАСНИК.

личе на оне неостварљиве пројекте и наде некадашњих покрета. за југословенску књижевну заједницу. на дим и маглу старог илирског ентузијазма.

Хоће ли бити користи од југословенске књижевне заједнице 7

Свакако. Пека се и један делић поменутих комбинација оствари, па ће користи бити. Али да оставимо те комбинације које би се тек временом оствариле, користи има већ сад, већ од овог првог п елементарног зближења. и познања. Користи уопште има од узајамног књижевног упознавања. У свом говору на конференцији, FP. Тодоров је тачно насликао расположење књижевника појединих југословенских народа према питању треба ли им познати југословенске књижевности. „Шта ће мени, рекао би (по речима Г. Тодорова) Србин, да познајем бугарску књижевност кад ја из ње, поред француске, немачке и других, немам шта да научим 7 А шта ће менп, рекао би Бугарин из истог разлога, да познајем српску књижевност Тако пи Хрват и Словенац.“ Има, међутим, као што је и поменути симпатични бугарски писац рекао, сваки од југословенских књижевника да научи понешто од другога, ма шта, ма најмање. Има бар то да постане скромнији кад види да п у другим југословенским народима књижевници раде то исто што је он мислпо да сам на Балкану ради, ако не и боље него што је он радио.

Треба се, дакле, упознати. Алп не треба при том, при идејама о југословенској књижевној заједници, престати поштовати велику светку књижевност, западну књижевност. ОСпецпално ми Срби њој много дугујемо II много имамо да од ње очекујемо. Јаче интересовање за велике светске језике п књижевности, дубље познавање западне културе, додир се њом у ширим дименсијама, што се све у последње време јаче развило, донели су нам правилније погледе на књижевност и културу, боља и савршенија књижевна дела, узвишеније тежње, виши