Srpski književni glasnik

| браевика Ј уз

дз

КонФЕеРЕ HIiJA HMIM;JKEBHMHMKA и Уметника. 133

књижевни ниво. Западна култура пи даље ће у пистом смислу утицати. Не треба је дакле заборављати, при овом зближењу са спштом југословенском културом. Или боље, треба остати под њеним утицајем, али познати се боље се културом нама блиских Југословена.

ПАВЛЕ Поповић.

КЊИЖЕВНИ ПРЕГЛЕД.

Пг. ДРАГ. М. Павловић. Прилог историји Кочине КраJuke и Михаљевићевог фрајкора, по грађи из бечких архива (Из Гласа ЕХУШ Ори. Краљ. Академије, стр. 109—158).

Пре три године приказујући у овом часопису студију Г. Павловића о Пожаревачком Миру, замерио сам овоме што је био врло непажљив при раду, те му је студија испала некритична п без вредности, и том приликом изјавио сам жељу да радови треба да су му бољи. Али се то не види ни по оној студији штампаној у лањеком Летопису Матице Српске нити по овој расправи у Гласу ЕХУШ. Јер овде, без мало, има оних истих недостатака који су констатовани у студији о Пожаревачком Миру. Стога се Г. Павловићу мора поново замерити, п то за ову расправу још у толико пре што она самим тим што је штампана у Академијину Гласу треба да има више одлика једног научног рада него она ранија студија.

Ова расправа, као и све друге што се данас јављају у српској историографији, јесте из области припремног рада за научну обраду историје. Уопште, историографески рад у нас не стоји на оној висини као у напреднијих народа, нити има довољно погодаба за обраду историје као праве науке. Јер док су тамо у великој мери сређени претходни радови и пречишћена основна питања која се тичу историје и њеног научног обрађивања, па се сада ради на ослобођавању историје од политичких,