Srpski književni glasnik

140 Српски Књижевни ГлАСНИК.

После слике „Он“, у другом делу концерта, свирао је оркестар једну смешу из Маринковићевих песама, за којом је дошла Г-ца Мира Девова, из Љубљане, са песмама: „Zvezde žario“, од Прохаске, „Запевај ми песму“, од Чајковског, и „Солвеговом песмом“, од Грига. Госпођица пева са музикалним разумевањем и уме згодно да се користи својим органом. Глас јој, до душе, није велик, али звучи необично пријатно, нарочито у средњим и високим партијама. Г-ца Девова уме своме певању да да нарочиту драж, што на слушаоца делује необично пријатно; глас јој је врло школован, изговара у свима положајима лако и без муке, и способан је за све динамичке нпџансе. Г-ца Девова је пожњела код публике веаики успех, који је и заслужила.

Веома нас је изненадило загребачко певачко друштво „Младост“ ca својим продукцијама: „У летњи сутон“, од Новака, „Јадрански звуци“, од Вилхара. Убедљивије се те ствари нису могле извести: човек се мора дивити лакоћи с којом су их технички савладали, чистом певању, индивидуалном учествовању сваког појединог гласа у целини, подређивању под заједнички дух, пријатном осећању стила и стварачкој моћи.

Г. Бетето, опереки певач из Љубљане, био је, веле, спречен назебом(7!), те није могао да пева.

Концерт је завршен одличним словеначким октетом са: „Струнама“, од Г. Јенка, и „Драг и млади“, од Нелведа. Хор је извео оба комада тачно, чисто, с пуно темперамента, чиме је постигао код публике велики успех.

: Х. Х7Х.

| 4 d ; a 4

Аг i iN Е