Srpski književni glasnik

___N

Mod dy a AK SC. NO NW a i0h. | | | 20% OPITNI) NAZI NI? MPAA EJ 30 Српски Књижевни Гласник. А ЛИ \ њи А и а :

Угледавши Павла, Кармидес се диже и, пруживши обе руке странцу, рече му:

„Ти си онај Јеврејин кога у овој вароши нико неће да чује. Али ја сам вољан да те елушам. Ја сам познао све секте, проучио све доктрине, и сад сам сит науке. Већ је скоро читавих хиљаду година како наши мудраци размишљају о свему, а нису у стању да расветле највеће питање, једино од кога зависи да човек срећно живи, питање о будућем животу. Ја писти ето долазим свакога дана овде и седам на оно исто место одакле је Едип жив спшао у земљу мртвих, у земљу одакле се никад. нико није вратио. Узаман ослушкујем: никакав шум, никакав уздах не допире из ове тајанствене земље у коју је слепи краљ пропао, Али ја жудим за извесношћу. Ако је истина да је твоја вера откриће бесмртности, прими ме за свога ученика и дај ми места међу својом браћом.

— Хајде са мном, одговори му Павле, п ја ћу те научити путу Господњем, петџни и животу.“

Сва тројица наставише пут за Атину. Кад су били близу вароши, угледаше једног младића п једну девојку где иду пред њима. Девојка је молила и преклињала свога пратпоца за нешто, а овај се благо опирао. Наједанпут она појури напред, и сви видеше да је стала да плаче и да јадикује. И Павле познаде да је то оно исто девојче штоћ је, данас на подне, миловало две голубице на огради крај студенца.

Младић се није мицао с места, п пратпо је погледом белу хаљину п плаве косе којих је нестајало у равници.

„Опет љубавна кавга, јадни мој Федоне, рече му Кармидес. Сутра ћеш однети малој Пеихеји пехар од ре-

занога сребра или златну пчелицу да њоме притврди по-

везе на ас својој коси, и Пепхеја ће утрти своје сузе. · Не, одговори Федон. Нестало је осмејка са лица Еросова.“ ; Леђима се био наслонио на дебло једне маслине, – зловољан и тужан. И оборивши главу, прошапута : „Сит сам сладострашћа !“