Srpski književni glasnik

Вит ПАДА У МИК МЕ Ви 3 ДА Ра и ја + и > 4

Л. К. ЛАЗАРЕВИЋ.

Чиме се Л. К. Лазаревић одликује од других приповедача српских, то није толико својим даром колико својом вештином. И ако се он сматра као најбољи сри· | ски приповедач, он није био прави приповедачки тале- нат; он није имао онога што, у првоме реду, чини при- SON поведача, инвенције, као што није имао ни оног лаког п течног стила у причању који је такође једна од битних одлика правог приповедача. Али и ако тога није и- ~“ мао, он је, у накнаду за то, располагао необичним уметничким тактом, и имао једну вештину која је била толика да је она не само прикривала, него и надокнађавала оне недостатке. Тако се догодило оно што се чини да је немогућно, и што изгледа парадоксно рећи: да је | овај приповедач без правог талента, написао неколико приповедака које су, без поговора, најбоље што их имамо ; у нашој српској књижевности.

1. к | Предмет је приповеткама Л. К. Лазаревића народни

аи живот сеоски и маловарошки, какав је овај некад био у 1 ЈА једном крају Србије. Све је то изнесено необично живо сода и верно; п ако је слика коју нам он о свему томе maje к у многоме и идеалисана, она је исписана с толико топлине и љубави п толико је пријатна да волимо веровати да је све, или боље да је било, све онако како се описује и да је, отуда, и сматрамо као да би у свему била верна. Ми волимо веровати да је живот текао онако мирно", идилски у међусобној љубави и слози“ да је и ва-

1 Писаљком додано: п тихо % Писаљком додано : тако да је село било једна nel...