Srpski književni glasnik

e O МЕ ба њу“

Л. К. ЛАЗАРЕВИЋ. 87

рош и село било као једна велика породица! Како је на пр. мила она слика села у Школској Икони оних лобрих и честитих сељана и њиховог старог попа; оне задруге у приповетци На бунару, све сложно“... И ако није вероватно да је то п некад све тако било, ми волимо веровати да јесте. Томе доприноси много и то што је све изнесено просто, природно и неусиљено, те, према томе, изгледа и да је у свему истинито и ако у ствари није“,

У осталом то није оно што је у приповеткама Лазаревићевим главно ; живот народни, и ако се тако видно истиче у њима, спореднији је; он је више као стафажа, kao Hintergrund нечему. другоме.

То што је у приповеткама Л. К. Лазаревића изнесен народни живот, и изнесен тако вероватно је п учинило да је један критичар његов, Љ. Јовановић којему треба признати заслугу да је покушао једини праву анализу његових приповедака, анализу из целе), нашао да је оно што је главно у њима, породично осећање. То би, по њему, била поглавита тема у приповеткама Лазаревићевим ; она се огледа сад у овоме сад у ономе облику, у свима њима: [у] Швабици (недовршеној приповетци коју није требало ни објављивати) се оно буни против женидбе туђинком, и односи победу над љубављу; у Бетри јунак приповетке због мајке одустаје од женидбе ;.....)

1 Писаљком додано : и један критичар његов налази да је то што је у приповеткама његовим главно...

2 Писаљком додано: и све послушно према старијему

3 За ову прву алинеју забележено је писаљком : МВ. Тамо где је реч о његовом оптимизму

а) В. Приповетке ЛК. Лазаревића Београд (С. К. Задруга) 1898, св. 1. Предговор: Лаза К. Лазаревић од Љ. Јовановића, стр. II—XLIII.

b) T. JB. JoBaHoBMh у пасажу на који Недић чини алузију (Предговор, стр. Х1), узима за пример својг тезе о породичном

'осећању ове Лазаревићеве приповетке: „Швабицу“, „Вертера“,

„На бунару“, „Ветар“, „Школску икону“,