Srpski književni glasnik

; | i;

ЛК. ЛАЗАРЕВИЋ. 39

се у души њиховој збива. То је психолог, који анализира своје личности, и којему је прича више за то да нам тако изнесе резултате своје анализе.

У вези с тим је и то да је код њега свагда једно лице главно; остала су сва, и ако су она свагда живо и истинито изведена, више за то да се истакне оно главно. И ако би се могло приметити да је то и у других приповедача тако, да је у свакој приповетци једно лице главно, јунак приповетке, оно је овде у неку руку 00јект, предмет анализе... Митар, Анока, Вучко, Јанко.

И као што му је свагда главно једно лице, тако је исто и оно што износи само један моменат, какав нагао прелом који се у души њиховој догађа. У првој и најбољој приповетци његовој, Први пут с оцем на јутргње то је картар, који се, пошто је прокоцкао сву своју имовину, и поумио већ да'сам себи узме живот у последњем часу трже п отпочиње нов живот. У другој приповетци, На букару, Анока, размажена, самовољна и без срца, постаје преко ноћ послушна, смерна, и милостивна према онима које је дотле кињила. Тако и Вучко, у приповетци Он зна све, немиран и раскалашан деран, кад види да је на њему брига о брату п братовој кући, постаје у тренутку други, уредан, честит и ваљан. Тако се и Јанко, у Вертеру, пролази својих млаких, сентименталних сањарија.... И, на послетку, то се исто опажа и у оној елици Ове ће то народ позлатити: када онај војник који се враћа из рата без једне руке и ноге, и којему милостивни људи деле богате поклоне, све то захвално прима, док му у једном тренутку не пролети кроз главу мисао да је он сад просијак, и он све не баци на земљу.

Тако се, дакле, у свима приповеткама Л. К. Лазаревића понавља исти мотив, нагли, тренутни преврат у

1 Писаљком додано: Рекли бисмо да ово име није у новије време добило извесно своје нарочито значење (психолошки роман, то је онај код којега нису сами писци психолози него и јунаци; ови сами себе анализирају.)