Srpski književni glasnik

и

31

40 СРпски Књижевни ГлАСНИК.

души главних личности у њима. Јесу ли ти преврати могућни, јесу ли они довољно мотивисани, то ћемо питање оставити за сада на страну, довољно је да он верује да јесу. Пороци, ружне навике, непогодна нарав, мекуштво, све је то само на површини, споља; иза тога крије. се права природа, која је свакада добра и свакада крепка и здрава. Треба само да се јави прилика, нешто што ће пробудити глас савести, што ће оживети притајане племените инстинкте, те да се покаже да је у ч0веку добро ипак јаче од зла, да ово може за време отети маха над њим, али да га не може угушити, и да на послетку ипак добро побеђује зло. Иза цепхолога стоји на тај начин, моралист, који верује да је у човеку ипак јаче добро. И овај оптимизам његов није само теоријски, уверење да је у човеку јаче добро од зла, него је још, у исто време, и... Он се не задовољава моралом који сам собом излази из онога што прича, него га сам на

крају изводи, радује се победи добра, и ликује.. Или.

постаје готово наивно мелодраматичан као на свршетку приповетке Он зна све. Вучко се поправио и сад треба да дође награда. Брат га узимље за друга у радњи пи проси за њега девојку у коју се Бучко давно већ био загледао ;..... Зар то није као у каквој мелодрами, или у каквој источној причи где се добри надмећу ко ће јунака лепшим даром обдарити 7

Из истог су разлога и све личности у приповеткама добре, и главне и споредне, и старе и младе, и људи и жене, и сељаци и варошани; добар је пола и добар владика. Једини је Зелембаћ који је неваљао ; али п [он] би се, извесно, да се вратио с робије поправио.

(У томе, на послетку, треба тражити и узрок што је онако сликао живот.) И како је сликао људе, тако слика и живот... Он је тај живот тако еликао што је, с разлогом, у патријархалном друштву које је износио у породици видио основу морала друштвеног; она је која лржи заједницу.