Srpski književni glasnik

Л. К. ЛАЗАРЕВИЋ. 41

II. ОБРАДА КАРАКТЕРА.

Такве су личности. Каква им је обралаг Ако се о тачности и може сумњати, обрада је истинита, без мало савршена.

Узмите његовог Митра. То је јака природа: ћутљив, прек, затворен; он крије радост и жалост. Никад се није насмејао, никад заплакао. Кад му је умро брат... Он не прима. савета, прек је... тиран у кући, којега се боје и деца и жена.

If.

У томе је најјача страна његова, у овој вештини којом црта! карактере. Али он није вештак само у томе; његова се вештина види још и у многоме другоме. Она се види не само у унутрашњој обради каракцера, него и у спољној изради“, у начину причања његова“.

Пре свега, у ономе што чини прво обележје сваког п истинског уметничког дела, у погледу његове обраде, унутарњи склоп. (У томе погледу његове су приповетке не само беспрекорне, него по готову савршене.) И ако то, само по себи не даје уметничко дело, ипак је оно један од битних услова што их стављамо сваком таквом делу“. Прави уметник треба свакада да уме одвојити што је главно од онога што је споредно, да уме распоредити п одредити свачему његово право место у саставу целине.... Ни један од приповедача српских ту вештину није разумевао ни приближно као Лазаревић.

1 Писаљком додано: своје личности

7 ПЏисаљком додано ; приповетке

3 Џисаљком додано: под обрадом разумемо да су карактери јасни, живи, верци и истинити; под израдом да је дело добро урађено, да је како треба као посао.

4 Џисаљком додано: без тога уметник, и ако га видимо не излази пред нас јасан, као човек преодевен у нескладно одело. И ако одело не чини човека, оно га може нагрдити.