Srpski književni glasnik

„TU i Veki Koa AL NM, Whi M My al SeONLPA

Л. К. ЛАЗАРЕВИЋ. 43

метничког дела тражимо, то је непосредност, да нам изгледа. да је писац сео пи у једном маху написао што је пред нама.

Погрешка — да оно што писац треба да каже меће у уста појединим личностима: „У њих истина изиђе и по шест џандара у картама“ итд. Илинка (етр. 55.).

Вештина његова. Вешг склоп. Збијеност. Тачност цртежа. Описи. Стил пи језик. Овај је чист, идиоматичан готово. Стил једар. Погрешка је да сам говори из својих личности. Местимице књижевне речи где им није места, Поента: почетак Сеоске Иксне. Његов езрти, епецифичан, српски, шабачки.

Да је главно како је саломљена Анока, онда би то била шаљива прича.

Он је јака памет; и као п сви људи јаке памети, онџ не воле много лиризам.

Другога би то одвело лиризму, романтичности. Али он је јака памет... А где избија једна жица, она је с мером, а израз њен обичан. (Можда у томе, у осталом, има и тога што му је писање било тешко.)

Његов дух има нечега епецифично шумадијског, у својој јасности, сређености, једрини.

„А испод једне карте вирио је дукат.“ — То је заради ефекта.

Ту су црту истицали и други који су о приповеткама његовим писали, само је нису како треба уочили. Они су сви исписивали онај опше собе картарске и дивили се вештини с којом га је он извео. Што се мене

тиче, ја у томе опису не видим никакве особите вештине;

он садржи просто набрајање предмета у соби и на столу, опис какав може свак без велике муке извести. Што одаје вештака у тојме], то је атитуда картара, и онај