Srpski književni glasnik

Тома БеБингтон МеЕКОЛЕЈ: 591

књижевности. Меколеј се одазове позиву и идуће, 1825, године у месецу августу изађе у том листу његов есеј о Милтону. Њиме је писац једним махом ступио у ред чувених енглеских књижевника онога времена. Пространим познавањем прилика Милтонова доба, оригиналним схватањем, јасним и занимљивим излагањем, сјајношћу п живошћу стила, тај је чланак привукао општу пажњу. Публика. је једнодушно поздравила писца као једнога од својих љубимаца. Видело се да се јавља нова снага у књижевности, да се јавља нов начин писања критика и есеја. Слави његовој као писца био је тиме ударен чврст темељ, и она је могла бити само повећана читавим низом сјајних критика и есеја који су непрекидно за тим излазили у Единбуршком Прегледу.

Лорд Линдхорст, енглески правник и државник, изради младоме а већ толико славноме писцу те постане Commissioner of Вапктирееу, од прилике судија за стецишне спорове, а 1830 Лорд Ленздаун, одушевљен његовим чланцима о Милу, уступи му, и ако га лично није ни познавао, свој посланички мандат за град Кан (Саше). За оба је та звања и одликовања имао, дакле, да захвали само својој личној даровитости и способности.

Меколеју је тада било тридесет година. Био је то млад, даровит и свестрано образован човек, а уз то још ванреднога беседничког талента, што се је видело први пут на једном збору против ропства, у Лондону. Припадао је, као што знамо, хвиговској партији. Ушао је у парламент, Доњи Дом, на неколико месеца пре смрти краља Ђорђа 1У и то баш онда кад се водила она очајна борба око закона о реформи избора. На влади су још непрестано били Торијевци, противни свакој реформи, и Хвиговац Меколеј ступи у опозицију. Својим првим говором о закону о реформи стао је у ред највећих говорника ондашњих. Говорило се да се никад дотле, још од Фоксеове смрти, није могао чути такав говор, да никад дотле "није био Доњи Дом тако узрујан и усколебан. Гледстон, који је у Доњем Дому седео близу Меколеја,