Srpski književni glasnik

вели: „Кад год би се он дигао да говори, чули би се позиви као трубом да се сваки врати на своје место“. Сви су Мекојеви говори снажни и олсечни, логични и убедљиви. Буран и дрзак полет његових мисли заносио је слушаоце, сили и снази његових речи није се могло одолети; страсном и снажном логиком својом нападао је противничке разлоге. Усне су једва стизале за летом мисли његових, поетска машта његова била је неисцрпан извор најлепших тропа и фигура, а необично памћење његово било је богата ризница огромнога знања, које му је пружало најсилније доказе и најречитије примере. Ретко се кад нарочито спремао, а говорио је, међу тим, тако брзо, да су га и највештији стенографи једва стизали, а маса чланова, колега његових, с тешком је муком пратила буран и вратоломан ток његових мисли. Кроз сваку реч његову провејава љубав према слободи и напретку, према домовини и човечанству. Први његов говор о парламентарној реформи, држан 2 марта п. и. 1831, свршава се овако: ;

„Но познајмо боље наш интерес и нашу дужност. Окренимо се где год можемо, унутра, у, наоколо, глас великих догађаја довикује нам: „Уведите реформе да можете опстати“. Сада, дакле, кад све у земљи и ван земље прориче пропаст онима који се упорно још и даље без наде боре противу духа времена; сада, кад ломљава најохолијег престола на континенту још одјекује у нашим ушима; сада, кад кров британске палате пружа бедно уточиште прогнаном наследнику четрдесет краљева“, сада, кал на свакој страни видимо старе установе оборене а велика друштва разорена, сада, кад је срце Енглеске још здраво; сада, кад стара осећања и стара удружења имају још моћи и дражи што све може одвећ брзо минути; сада, у овој згодној прилици; сада, на дан спасења вашег, примите савет, који не даје предрасуда, ни партијски дух, ни жалостан понос кобне сагласности, већ историја, разум, минули ве-

! После јулске револуције (27, 28, 29 јула 1830), збачени француски краљ Карло Х склони се у Енглеску.