Srpski književni glasnik

Да

% фра NON и" Ср И

we ai ~

594 _ СРпски Књижевни Гласник.

имао је приступна и у највише кругове лондонскога друштва. Гледстон вели, да нико у Енглеској није у тако раним годинама, осим Пита Млађега и Лорла Бајрона, дошао o такве славе и угледа као Меколеј. Тад је ступио у познанетво с најчувенијим песницима и књижевницима енглеским онога времена. Па ипак је он, и крај толико својих парламентарних и других службених поелова, стизао да ради и на књижевности. Устајући у пет сати у јутру, за то је време написао неких тринаест есеја у „Единбуршком Прегледу“. Мала се у тим чланцима могу понегде наћи и извесне непотпуности, ипак човек не зна чему пре да се диви: да ли тако ејајним и савршеним књижевним саставима, или човеку који је доспео да у таквим приликама тако што напише. Кад су Торијевци пали и Хвиговци дошли на владу, па су, у интересу штедње, укидали нека места у државној служби, а међу њима и Меколејево место које је имао kao Сопшиваопет ог Вапктиреу, он је ипак гласао за тај предлог, и ако је њиме изгубио државну службу и дошао у доста велику оскудину, јер је издржавао и целу своју породицу, којој је он сада био главна потпора. Но ускоро он доби опет државну службу. Али када влада издаде закон о ропству, закон врло слободоуман и човечан, ну којим се није нагло и од јелном укидало ропство, појави се велико незадовољство и огорчење од стране оних који су свим средствима радили на једновременом и потпуном. укидању ропства. Међу њима. је, као што смо раније помињали, један од првих био и Меколејев отац. Меколеј изјави својим друговима и старијим да он не може радити. на супрот своме оцу. „Он је посветио цео свој живот томе — рекао је Меколеј, — и ја га не могу жалостити попуштајући онда кад он жели да истрајем.“ Па поднесе оставку на државну службу, да би могао потпуно слободно и независно критиковати поступак својих другова који су били онда на управи. Тад се нађе један згодан излаз: понудише му да иде у Индију као правни саветник. Врховнога Савета, место које би му