Srpski književni glasnik

и и ЦК lova O O

„и

к

o

ĐAKOH IlpomopmmJBE y MHcropmuJm. 9 је код свих раса; човек свих раса иде усправно п говори ; ни код једне расе нема разлике времена у трајању живота, трудноћи; еви људи имају приближно псту количину крви, као што и крв пма пету температуру код свих људи. И на првом природном животињеком ступњу човечанства сви су људи једнаки, као што су и производи и оруђа примитивног човека једнаки у свима просторима и временима.

A пошто се примитивни човек таложи у масу потоњег историјског друштва, то су масе свих историјских друштава једнаке у својим осећањима и појмовима, тежњама и потребама; међу њима нема разлике ни по временима, ни по народима. Тако су само нижи људи, који чине масу друштава п народа, једнаки међу собом; и еви људи, нижи п виши, једнаки су у нижем животу, у првобитним, нижим, телесним потребама, као што су једнаки п у прво доба евог индивидуалног живота ; као што су на детињем ступњу и сви језици једнаки. Тако су сви људи једнаки по природи, по природним снагама и потребама, али су неједнаки по души и духу. Зоолошки природни човек једнак је евуд; више има разлике у моралу међу људима, највише међу људима од ума; само је једна зоолошка фела човекова, али има више пеихичких фела.

Првобитни језик људски (језик тела и телесних покрета, интерјекција) једнак је код свих људи, евих времена. Израз лица у радости и жалости једнак је код свих раса, као што се чуђење и страх казују једнако свуд; само је потоњи језик речи различан код разних народа.

15.

Пошто је све доцније сложено из свега ранијег, то је сзе раније елеменат свега доцнијег, и ио томе све више заједничко све већем броју ствари; све доцније све је мање заједничко.

Рађање, растење, храњење и умирање. јесу најопштији, заједнички појави код биља и животиња, као и