Srpski književni glasnik

72 Српски Књижевни ГЛАСНИК.

у детињетву те да се доцније не оплоди и не размножи, дотле данашње хумано друштво признаје не само сваком

човеку право на живот, већ му допушта да штити и своје пи потомство, па ма како оно физички било. Пу сем тога, 11 модерно друштво и само својим законима и установама 2 штити не само плод у матери, већ п слабу и кржљаву к децу. Оно е једне стране кажњава хотимично побацивање | та а с друге стране подиже многобројне установе за помоћ 48

=>

И у, кик 21

п негу породиља, нахочади и слабе и кржљаве деце. Што деца највише умиру у !-0ј години свога живота долази поглавито услед рђаве неге п исхране деце. Најприроднији и најхигијенскији је начин пехране новорођене деце тај да их матере саме доје. Међутим велики број матера данас не може или неће да доји своју децу. Деца коју матере саме не доје, изложена су већој опас- 0 ности да се разбољевају и умпру но деца која сисају i мајчино млеко. Најгоре пак пролазе' деца која се хране животињским млеком или разним сурогатима. Ова деца : обично имају и гору негу, јер се не да замислити да ће še мати која сама доји своје дете, напустити га и занемарити. Инстинкт јој то неће дати. Од каквог је значаја исхрана и нега по здравље новорођене деце, најбоље се 4 види из ове Бекове статистике. По њему од 1000 деце

умрло је у 1 години живота у Берлину деце ;

рођене у. браку и ванбрачно

ако су храњена мајчиним млеком | 74 11:0%"0 ;

ако су имала дојкињу 77. — 4 ако су храњена животињеким млеком 42] 63: „

ако су храњена животињеким млеком |

и сурогатима 1957 . 195-9:, Уа

Ова нам статистика. казује да деца која нису хра- o

њена. како ваља, умиру 17 пута више но она што су до- :

јена мајчиним млеком. (Рубнер). и

Ове нам цифре дакле казују од како је великог зна- о

чаја за подизање деце, да их матере саме доје. Дојење а

је деце благодетно не само по децу већ п за саме ма- : i.

тере. То je потврдило хиљаду годишње пекуство. 'Po су а

ин,

83

о,