Srpski književni glasnik

ОцеЕНЕ и Приказ, 78

знали још и стари народи, који су презирали, па чак и кажњавали матере које нису дојиле своју дезу.

На жалост, данашњи културни живот има и своје мрачне стране и лекар, често пута долази у прилику да решава да ли млада мати сме дојити своје дете или не. Обавеститу живом речју младе и нсискусне матере како ваља да се чувају и живе дог су у „благословеном стању“ а како после порођаја да негују п подижу своју децу, спада у најтеже али и најблагодарније дужности лекареке. Са колико много предрасуда а мало искуства и знања улазе младе матере у свој нов позив познато је. Отуда је сваки покушај па макар и путем књига, да се младе и непекусне матере поуче и упуте новим дужностима, добродошао и заслужује похвалу.

Ми се у овој прилици не можемо упуштати у потанко приказавање ове књижице што је пред нами, јер се надамо да ће то учинити стручни листови. Овде смо само хтели да истакнемо уопште значај овакових књижевних појава у нас. Младом писцу, који није жалио, види се, ни труда ни новца, да му издање изађе што лепше и јевтипије, имали бисмо да учинимо само једну пријатељеку замерку, да је на крају књижице требао изнети „где је што 7“, као и литературу којом се служио.

ГЕЈЕ. УБ.

БРЕТЛТЕ ОК ЈЕ.

КЊИЖЕВНОСТ.

„ЛП. К. Лазаревић.“ — Као што је познато онима који се јаче интересују за књижевност, Др. Љубомир Педић је у последњим годинама свога живота намеравао издати критичке студије о новијој српској приповеци, које би чиниле књигу сличну оној „Из новије српске лираке“. Приповедачи о којима је мислио писати ови су: Ј. Игњатовић, С. Љубиша, ЈЛ. Лазаревић, Г. Ј. Веселиновић, Г. С. Матавуљ, Г. С. Сремац и можда, још који, али је успео написати само о првој тројици, и то, као што емо ра-