Srpski književni glasnik

а о У

аи

|

БЕЛЕШКЕ. 7

Ну ова карта има п своје добре стране. Од почетка руско-јапанског рата она је четврта у ерпеком издању, п од свију досадањих ова је карта ипак највећа и најдетаљнија у називима (номенклатури) п комуникацији, па је према томе п најупотребљивија. С тога је иницпатива за похвалу а карта за препоруку свима који се интересују п прате ток овог ужасног п значајног рата. F:?iR.

Путописи Др. Милана Јовановића. — Софијски часопис „дЗадружент Трудљ“ почео је доносити превод Г. П. Иванова путописа Др. Милана Јовановића „Тамо амо по Пестоку“, који је пзишао у издању Српске Књижевне

· Задруге.

Образовање воље од Жила Пајоа. — Многи наши читаоци који су вични француској књижевности п имају укуса за солпдну и .здраву лектпру, познају јамачно ову лепу, корисну, речито написану књигу данас већ чувенога Жила Пајоа, у којој се доказује могућност васпитања воље и указује на средства којима се оно може постићи. Има неколико година како се она у Београду чита, у круговима млађих озбиљних људи, а тако исто има неколико година како се она и у нашој дневној књижевности помиње и препоручује. Кад год. је помињана, препоручивана је, нарочито у цељи да се преведе и у нас, као што је у Бугара то већ делимично учињено. И доиста, ако је икоја књига ове врете имала да се преведе, ова је прва, и преводилац би био сигуран да би њоме учинио стварне услуге књижевности, дао нешто што ће оставити дубока трага за собом. Преводилац се дакле ишчекивао, и, најпосле, нашао. Нашао, али не један него одмах два, и то су — ако је слободно јавно саоп-. штити што се приватно зна — Г. Г. М. Шевић п Ј. Јовановић. Они су, сваки за себе, и не знајући један за другог, преводили ово дело п тек кал су, пре неколико месеци, завршили сваки свој превод ове не мале књиге и мислили чекати згодну прилику да је издаду, сазнали су да су на истом послу радили, и увидели према томе да је један од њих радпо узалуд. Алп док су они тако радили и чекали, појавио се одједном и трећи преводилац, п то већ са позивом на претплату. Књига Пајоа, дакле, има данас одједанпут три преводпоца: Г. Шевића, Г. Јовановића и — али који је тај трећи преводилац,