Srpski književni glasnik

78 Српски Књижевни Гласник.

мучно је сазнати. Позив на претплату је изишао од стране редакције „Омладинског Гласника“, и штампан засебно : на њему пема имена преводиоца. Тај пети позив изишао је и у јулској свесци поменутог листа: ни ту нема имена преводиочева. Како су поједине главе из дела Пајоа биле превођене у истом листу, то се могло очекивати да ће ту, при преводу, код потписа, бити забележено име мистериознога преводиоца: ни ту нема имена његова. Тек на корицама једне свеске овога листа, и то

у позиву за претплату за тај лист, његова заборавна

редакција (која је каткада пропуштала штампати п садржај свеске) сетила се да напише да је књигу Пајоа превео Г. Васа Стајић, професор (како се види на друTOM једном месту истога листа) пакрачке гимназије. Књига ова, дакле, има три преводиоца: Г. Шевића, Г,Јовановића и — сад га можемо именовати — Г. Стајића; и преводи све тројице чекају да се издаду. Који од ове тројице најпре заслужује да му превод буде издан Нисмо имали у рукама њихове преводе да бисмо ствар могли тачно пресудити (једино су од превода Г. Стајићева понеки одломци штамнани, п по њима се не осећа вешта преводилачка рука ни довољна литерарност), али по ономе што се сад већ може знати, ствар овако стоји. Г. Шевић је по струци близак делима ове врсте, Г. Јовановић је добар познавалац француског језика, а Г. Стајић Је ли он од струке“ Је ли он познавалац језика 7 У осталом, с којег је језика преводио он7 Нигде у „Омладинском Гласнику“ не пише да је превод се француског, а на једном месту (св. за фебруар, 87) има приказ немачког превода. Пајоове књиге. Да није Г. Стајићев превод с немачког Ми имамо права да и ово помислимо кад нас преводиоцу блиска редакција није ни о чем обавестила. — У осталом, засада констатујмо само да се радујемо што ће лепа, златна књига францускога философа скоро угледати света, и да жалимо што се деспло да су три књижевна радника, сваки за себе, радила на једном петом послу који их је морао стати много труда, а који ће двојици без сумње бити узалудан. Књижевне су прилике такве данас да су поједини књижевници, а нарочито преводиоци, упућени на претходно обавештавање и распитивање пре но што се лате већег пи труднијег посла.

„АЉаптја 1 Масебопт1ја“. — Г. Јаков Слишковић, који је дуго време био наставник у Албанији, штам-