Srpski književni glasnik
84 СРпоки Књижевни ГЛАСНИК. а
Шта ћеш ти ође, око моје куће7 Вуци се ћаћи своме се тим копилетом! Ође немаш ништа да тражиш, ништа !
А њој, кад чу те ријечи, удари крв у главу, п она му гласно рече:
— Јовешу тражим, твога сина Јовешу, да га питам чије је ово копиле!
Кад чу Јовеша у кући да се његово пме спомиње. пи да му се отац свађа с некаквом женском, он погоди ко је, и пође полаганим кораком према њима. ;
Ко је то, haha? sanmra JoBema, Mana je OJMaX, у први мах, познао Смиљу ње
— Та она твоја, Јово, бог је убио, како се оно зове...
— Није моја, ћаћа, већ свачија, пресијече га Јовеша.
Старац се подругљиво насмија.
— Шта вели, кога тражи, шта оће7 питаше Јовеша.
— Вели да тебе тражи. Што тип ја знам те ваше | : послове! Вас двоје најбоље знате што пмате међу се, п полагано пође према кући и стаде крај прага. ~ |
Јовеша приђе к њој. |
— Издири одавле, викну, издпрп! И то на ма“, нећу. да те гледам очима. И да више не долазиш мојој кући, јер не ш здрава отићи. Што је било, било, више се не поврати. :
Она је стајала, ћутала и премишљала.
Дијете сам ти донпјела, рече она мпрно, дијете је твоје. Узми га! Ја не иштем да се са мном ожени. Ти ћеш у жандаре, у господу, ја нпјесам прилика за тебе. Алп, дјетета нећу, ја нећу да раним твоје дијете, поновп она пркосно. : де
Јовеши преври крв. Да сјутра, ваљда, пуца брука по селу да му је цура оставила. дијете на врату. Да не. смије изаћи у биртију од бруке гдје га цура осрамоти,. cnjeBny му кроз главу. И он заману шаком пи удари је.
— Издири, викну пригушено уз псовку, јер ће бити
зла. Зубима ћу те заклати! :
Она посрну од ударца, а дијете јој испаде из руке