Srpski književni glasnik

86 СРпски Књижевни ГлАСНИК.

у њој мијешала, што се купила непрестано, разли јој се, како јој се чинило, по њезиној дупш. И то еве мора она да пати п да трпи ради овога дјетета, овога комада из костију и меса што га је она родила, коме је она живот дала и што га она храни па своју срамоту и на евоју муку. Ради њега је она 'изгубила што се могла п мало надати од злеудог сељачког живота, ради њега је она изгубила глас поштене дјевојке, ради њега има свако право да је назове именом жене која се продаје за новац, или која се подаје из задовољства, без љубави. И то ће да је прати кроз цио живот, кроз цио живот она ће да носи ту љагу непоштења, до гроба ће за њом људи да упиру претом пи да јој говоре то име од кога се она стреса и ужасава. |

Па кад у свом бјеснилу она, и нехотице, нешто јаче стиште. дијете, оно се продера из свега грла. Њу доведе "изван себе тај глас његов, чинило јој се да чује у њему Јовешин глас, онога Јовеше који ју је ударао, тукао, који. је заборавио · на оне тренутке кад му је она дала све што има, своје поштење, своје дјевојаштво.

И она заману несвјесно руком п тресну дијете, далеко од себе, у једну увалицу, пуну трња и камења, откуда. се није могао чути дјетињи плач. Тијело дјетиње одјекну тупо кад паде, само се чу врисак и, послије, несвјесно јечање. :

Она обриса онда зној са чела и чинило јој се да је скинула. један терет са своје душе, да је више не кињи оно што јој је ноћу сиједало на преса и давило је као мора.

И она пожури кући, борећи се са буром која је: шибаше. по лицу, трудећи се да не мисли на оно што је било.

Близу куће срете је брат Миле који је ишао према њој. Она устукну кад га познаде. Он је ухвати за раме u продрма. је:

— Ђе ти је дијете запита је он кад је видје. без дјетета, а глас му је дрхтао од узбуђења. Шта сп урадила се дјететом 7