Srpski književni glasnik

м48 СРпски Књижевни ГлАСНИК.

Кападори онда притрче, неки да забуне и одврате бика од његове жртве, а остали дижу копљаника, кога је притиснуо рањенп коњ и труде се да га извуку. Копљаникова је главна брига да не падне на страну бика, већ на противну, јер би иначе љуто страдао. Други копљаници приближују се бику који је сада у највећем раздражењу, јер је осетпо и своју и туђу крв; још нису успели да отпетљају ни првог ипкадора, а бик је већ пробуразио својим страшним роговима и другога п трећега коња. Међутим, „пзучени мајмуни“ — шопо5 вађ08, како зову у подемеху, а и у ствари, послужитеље арене, — успели су да дигну и рањеног коња, а и да мало пригњеченог пикадора поново посаде на коња. Тешке ноге услед тешких чизама и гвоздених облога чине да је пикадор врло гломазан и непокретан. Спрота. бедевија у жалосном је стању. Из распореног трбуха вире црева, п бедевија се једва миче под тешким теретом. Нови удар рогова разјапи још већу рану; сад је већ испао и бураг коњски и вуче се по песку. Гледаоци су ражљућени и раздражени овом појавом, пикадор удара мамузама 00рањеног коња, „мајмуни“ га туку штаповима и гоне на | бика. Близу лежи други коњ, рањен, и не може да се | подигне; са њега скпдају седло п сву опрему и носе ван арене. Он се, сиромах, последњим напором уздигне, пође један корак, алп се заплете о сопствену дроб, која је сва искуљала из распореног трбуха, и пада мртав ударивши о ледину. Бика је напала крвава пена од љутине; он копа п гледа око себе, кидише на људе, али они се на мах распрште куд који, чувајући се разјаре- ног звера. Бик у љутини бразда песак ислод себе, тумара и наилази на мртвог коња, закачи га роговима и. 56 као неку стварчицу шора по арени. Сада се одиграва ~

најгрознији призор у целој игри. Светина је раздражена | 1.