Srpski književni glasnik

2 Из ШПАНИЈЕ. 849

+

~

тренутака бик поубија све коње, а ппкадорима пребије о које ребро, нарочито ако га је заједно са коњем бацио на ограду. Покоравајући се вољи и вици народа, долазе наскоро трп четири нова пикадора на коњма и страшни призори понављају се опет. Јадно једно кљусе рањено и измрцварено лежи на подишту, и покушава да се дигне, али једва може своју главу мало да подигне. Послужитељ један трчи к њему, вади кратки мач из шпата, приближује се кљусету п боде га у потиљак у намери да га „доврши“. Али ни први, ни други, ни трећи убод. није довршпо несретно живинче; оно се поново диже, гледаоци псују и руже послужитеља, вичу и чине читав урнебес, сажаљевајући токорсе полумањкалу животињу. Напослетку овај неумешни и неспретни џелат дохака коњу, п ствар се оконча. Гледаоци су у исти мах одлучни и извршни критичари, они прате сваки покрет бораца, и ако штогод није по правилу или по њиховој вољи, они се противе, вичу, бацају се на борце, лупају ногама и штаповима, прете и руже целу квадриљу. Често се догађа да врло срчан бик одмах угледа уз ограду склоњене пикадоре и из трке нападне на њих. Удар рогова његових у коња толико је јак да коња и коњаника баци на ограду и при удару поломи пикадору ребра или слабине. Истина, присутни кападори и остали борци притрче у помоћ, заварају и одвоје бика од његове жртве, али, поред свега тога, једва извуку рањеног пикадора испод коњске трупине и однесу у болницу аренску. Свака арена има своју болницу и капелу у којој се пре почетка борбе помоле све кадриље Богу; тако хоће стари обичај. Људске жртве, ако их буде било, ни најмање не прече продужење борбе; све иде својим редом, као да се ништа није ни десило. Највише страдају пикадори, и поломљена ребра, ноге, руке, пригњечени удови, нису никаква реткост, па и смрт услед јаких повреда доста

је честа. Данас је пикадор споредно лице и више га сажаљевају и ругају му се но што се диве његовој емелости.

| 94