Srpski književni glasnik

#50) СРпски Књижевни ГЛАСНИК.

У старо време, међутим, било је саевим друкче. Тада су копљаници на коњу били најглавпији, и њихов је задатак био, не да боцкају и драже бика својим пикама — копљем које се плитко забада — но да га. убојним копљем у борби убију, нападнувши га с чела. Писци шпански из петнаестог века описују оваке борбе, које су се обављале на отвореним трговима; маварски и шпански ви тези такмичили су се на најсрчанијим коњима у борби са биковима и у овој крвавој игри ретко када да десетак витеза није платило главом, аи да не говоримо о страдању и погибији њихових коња. Данашња борба пикадора само је пародија на некадање опасне борбе њихове и више је испуњена грозотама но јуначким подвизима. Ретко који странац, а још мање етрано женскиње, може да издржи гледајући страшне и одвратне призоре при борби пикадора, а ипак никоји странац неће да остави Шпанију а да не види ову борбу (која се држи у априлу, мају и августу; ређе у друго доба, сем ако су каква велике светковине). 'О тога су. врло обични призори са странцима, којима се смучи при гледању, п | морају Na беже из арене. Њих при излазу прати mo, } смех, ругање и подвикавање; ćyHuaHa crpaHa MMa 304 TO врло живописних и прикладних израза и назива их етрашљивице, мекосрци, децом што сишу млеко. Они који у напред знају шта их може постићи, узимају седиште 0 близу врата, да би са мање поруге могли да измакну.

Кад се бик наубијао коња, кад је арена довољно поквашена њиховом невином крвљу п бик довољно раздражен, председник даје нови знак. Трубе затрубе, чиме је дат знак' да ипкадори излазе из арене. За неколико минута судба их је страшно казнила и упаказила; ушли су чили и весели, у чистом пи блиставом оделу, сјајној и уредној коњској опреми, а какви. се враћају7 Многи су изгубили коње у арени и поштапају се копљем гегајући лагано напоље; одело им је укаљано и подрто, шешир остао у песку. Они којима су коњи поштеђени