Srpski književni glasnik

,

874 СРпски Књижевни ГЛАСНИК.

цпима, из времена цара Ираклија, а по једноме петорику француском чак из доба Цицеронова/!

Као многе разборите Французе, тако је и њега. занимао познати Огапт пасћ Обер, и плашећи се германскога продпрања на Исток, колико са францускога гледишта, толико и са гледишта европског у опште, он је у својим излагањима о овоме проблему дошао до закључка: да ће и сама Аустро-Угарска, према својим унутрашњим приликама и аспирацијама њених различних народности, једнога дана морати бити противна германскоме продирању, и да ће га, према данашњој својој снази, задржати, пошто је њој, у колико би она и хтела да буде представник германскога продирања, то у ствари немогућно да изврши из простога разлога што њену утробу раздире борба и неслога њене рођене деце.

Проучавању источног питања, писац је такође пристунио са потпуним познавањем предмета, прибирајући савесно разноврену грађу, критикујући све искрено и непристрасно са уверењем да ће се само на тај начин допринети решењу овога компликованог питања. По ње-; говом мишљењу решење овога питања требало би да узму у своје руке Аустрија и Русија. Обе ове велике силе, највише заинтересоване на европском истоку, искрено удружене, имале би да траже од Турске увођење правих п битних рефорама, које би дале прилике хришћанским народностима а нарочито Словенима, као најмногобројнијем елементу, да се мирно, слободно и свестрано развијају до њихове коначне независности. |

То су, у најопширнијим потезима, мишљења и за-

кључци Рене Анри-а о овим питањима, која су, као што нам је познато, стална и актуална и на дневноме реду.

Гое. А. АТА у г1], Пегаећив, оп Ја уцезбоп а'Опене ап УП-е мееје,

Paris, 1862.

BB. A, Bouehć Leclerecq, La question d'Oričnt am temps de Cicćron, Revwe historique, t, 79 et 80, 1902,