Srpski književni glasnik

878 СРпскКИ Књижевни ГЛАСНИК.

_____ — — —— =-_ њш-с— ББЦ. ______ __

новом (1896—98). 1897 г. изабран је за члана Академије наука моралних п политичких, на место војводе Омала. Живећи неко време у Русији, заинтересовао се он за прошлост и књижевност руску, те је прегао да упозна Французе са руским народом. У ту сврху написао је он „Епеку Русију“ (извод садржине руских билина), „Француза и Руса“ и добро познату „Историју Русије“, која је преведена на мађарски језик. Поред тога штампао је он још ова дела: „Колонијална Француска, Историја Француске Цивилизације“ и уредио је са Лависом „Општу Историју Европе“. ВБрено му је дело „Историја Жила Ферија“, у коме је много нове и занимљиве светлости просуто на најновију повест Француске. Рамбо је даље био сарадник више великих часописа и новина, а уређивао је и сам неколико година „Џлави Преглед“.

Ну по опћем значају, темељитости израде и начину излагања најважније му је дело „Грчко царсто у Х веку: Константин Порфирогенит (Париз, А. Франк 1870)“ Њему припада заслуга да је први у Француској у другој половини XIX века указао на значај п важност византијских студија. После знаменитог париског издања

византијских хроничара и историка (т.з. Едо Рапшпзта, ·

отпочела излазити по налогу Луја ХТ1У, 1648 под сарадништвом Лабеа, Фаброа, Гоара, Бандурија, Конбефиса п најбољега тадашњега познаваоца Средњега. Века Диканжа) наступило је у Француској дуже време у коме се није унапредило изучавање византијскога света, а тај исти немар опажа се и у Немачкој. Главна је пажња била концентрисана на изучавање класичне старине, при чему су се научници руководили поглавито естетским и педагошким обзирима. Што је било ван круга класичнога света важило је као варварштина. Против овакога тесногрудог схватања устао је 28-гтодишњи Рамбо, те је у предговору свога дела образложио потребу византијских студија. Означивши сасма тачна. Византију (мешавину грчких, римских, хришћанских и оријенталних елемената) као посредника између западног и источног света, указао је он на важан утицај Византије током Средњега Века,

без које би била огромна празнина. у читавој цивилиза-

цији човечанства. Византија. је извршила свој утицај на Арапе. По

средством Лизантије преко Сприје упознали се Арапи ~

са производима античкога света, а њиховим посредовањем из Шпаније дознао је Запад за грчке и римске