Srpski književni glasnik

COL OLD OOUR A WP ION је У

e -.. . BRIEMIR BM. 879

кдасике. Византија је у сферу својих политичких и културних интереса повукла јужнословенска племена (Србе „Жјгаре) и Русију, а њен снажан утицај опажа се још п данас. Да покаже п примером важност византијских студија проучио је Рамбо владавину Константина Порфирогенита (912 – 959).

Влада Константинова знаменита је и у политичком и литерарном погледу. У то доба падају велике борбе Византије са Бугарима, за тим рестаурисање византијске моћи у Азији све до Еуфрата и Тигра. За владе Константина деспло се крштење руске владарке Олге, а сем тога пада у то доба п важна реформа византијских аграрних прилика, којом се ишло за тим да се мали посед оспгура од власника великих поседа, те да се на тај начин помогне државним финансијама и војној организацији земаљској. У литерарном погледу истиче се владавина Константина великим збиркама старијих текстова п енциклопедијама. као и делима Константиновим: De administrando imperi0, De cerimoniis, De thematibus m Лотон) Oujynotc tvog Ppiov Bacistov rob Paocržčoc. (HHeropujcka прича о животу цара Василија.)

Читав политички и културни рад тога перијода мајсторски је приказао Рамбо у пет великих одељака. Између ових пстиче се особитом темељитошћу други одељак, у коме истражује време постанка и изворе Константинових дела. Трећа глава је особито важна за унутрашњу државну организацију. Ту је Рамбо са великим познавањем извора расправљао о тешком питању, наиме о времену образовања тема у Византијској Држави, те приближно погодио право стање ствари (стр. 187). Даљим испитивањем Хартмана, Диела, Берија и Гелцера утврђено је детаљније када се у Византији извршио овај интересан процес уједињења војне и цивилне власти у руци стратига, који је стајао на челу теме.

По нас Србе од особита су значаја у овом одељку главе „Етнографија тема Европе“ и „Потчињење словенских племена“, где се говори о одношају Словена према Византији од УП века па до у Х век. Веома је мало вести о Словенима током УШ и у првој поли ]1Х века али их је Рамбо брижљиво покупио, те је згодним груписањем података успео да даде прилично јасну слику ових раних словенско-византијских односа. У истом одељку расправља. писац и о колонизацији Словена у Малој Азији, прикупивши марљиво податке византиских писаца о Слове-