Srpski književni glasnik

СТРИПСКИ КЊИЖЕВНИ ГЛАСНИК. Књига ХУ, БрРоОЈ 12. — 16 ДЕЦЕМБАР, 1905.

ОТРГНУТИ ЖИВОТ.

(Крај.) IV.

Јелица с муком, али стриљиво, поднаша нови начин живљења. Док се је прпучила миогим кућним пословима, господари је грдише и караше, но послије обикпе и томе. Подјекад сусрела би се на путу по градским улицама с којим својим мештанином, с њим би пробесједила и то бо је задовољило. Увијек, при растанку, поздравила би своје домаће. У том часу осјетила би сјету и лагодну чежњу за селом п пољима. У мјешавинп свијета разгледавала би се да још кога од сељана впди, и увијек се скањивала да се врати кући прије него би обашла познате јој бродице што су долазиле с онога њезина краја.

'Најжалоснија би била кад је господарица цијелога дана не би камо послала. Тих дана зажелила би се сунца п своје чељади и тугаљиво би по кући у по грла пјевуцкала. Ипак мало по мало заборављаше на оне несретне дане кад је толико тријела, а уједно с временом попушташе и занос за кућом п селом, па се некако прпучи животу у граду. Убрзо бијаше приступнија и окретнија.

Након годину дана срете се с оцем у гралу. Дошао

56